Бихаћ, 13. фебруар – Кантонални суд у Бихаћу потврдио је оптужницу Кантоналног тужилаштва Унско-санског кантона против Алагић Аиде (53) из Бихаћа, Харбаш Зејне (47) из Бихаћа, Месић Маиде (39) из Цазина, Бошкаило Хелме (42) из Бихаћа и Пурић Рефике (63) из Велике Кладуше.

Ставља им се на терет почињење више кривичних дјела, конкретно

•          Алагић Аиди кривично дјело Организирани криминал у вези с кривичним дјелима Превара у привредном пословању, Кривотворење исправе и Кривотворење службене исправе,
•          Харбаш Зејни и Бошкаило Хелми кривично дјело Организирани криминал у вези с кривичним дјелима Превара у привредном пословању и Кривотворење службене исправе,
•          Месић Маиди кривично дјело Организирани криминал у вези с кривичним дјелима Превара у привредном пословању и Кривотворење службене исправе, и
•          Пурић Рефики кривично дјело Организирани криминал у вези с кривичним дјелом Кривотворење службене исправе.

Сходно чињеничном опису из оптужнице Алагић Аида је током 2015. године организирала и руководила групом за организираним криминал, чланови које групе су биле Харбаш Зејна, Бошкаило Хелма, Месић Маида и Пурић Рефика. Наведена група за организирани криминал односно чланови наведене групе су дјеловали на начин да су кроз здравствене установе – апотеке које је основала Алагић Аида или у којим је Алагић Аида имала преовлађујући утјецај (апотека Ковачевић, Еуропхарм, Мр. пх. Аида Алагић и Градска апотека Бихаћ), након што су одређени пацијенти у тим апотекама реализирали рецепте које им је прописао овлаштени љекар, приликом фактурисања тако издатих рецепата према Заводу здравственог осигурања УСК, а који Завод је плаћао тê рецепте, увећавале количину лијекова које су фактички издати пацијентима у апотекама или су фактурисале друге (углавном скупље) врсте лијекова. Поред наведеног група је дјеловала и на начин да Пурић Рефика у поједине празне бланкете рецепата које је добијала од Дома здравља Велика Кладуша, као љекар запослен у тој установи, уписивала одређене терапије пацијентима које није ординирала након чега је апотека Еуропхарм - Подружница Велика Кладуша фактурирала износ за лијекове који су написани у те рецепте иако пацијенти нису подигли лијекове темељем тих рецепата, односно на основу тих рецепата нису издати било какви лијекови. На описан начин наведена група за организирани криминал је за апотеке које су у власништву Алагић Аиде стекла протуправну имовинску корист.

Слиједом наведеног Тужилаштво сматра да је радњама из диспозитива оптужнице за ПЗУ Апотека Ковачевић стечена протуправна имовинска корист у износу од 4.999.70 КМ, за ПЗУ Апотека Еуропхарм у износу од 39.127,06 КМ, за ПЗУ Апотека Мр. пх. Аида Алагић у износу од 4.252,15 КМ те за Градску апотеку Бихаћ у износу од 4.380,51 КМ. Због тога је Тужилаштво предложило, а Кантонални суд у Бихаћу усвојио приједлог и донио привремену мјеру осигурања имовинске користи којом је наложио ускраћивање исплате и сваког располагања новчаним средствима на банковним рачунима ових повезаних правних лица до висине претходно наведених износа. Привремене мјере осигурања трају годину од дана одређивања или до друге одлуке суда.

Тужилаштво је такођер предложило да након проведеног поступка суд Алагић Аиди, Харбаш Зејни, Бошкаило Хелми и Месић Маиди изреке сигурносну мјеру забране вршења позива, активности или функције, конкретно да им изреке мјере забране обављања звања магистра фармације у периоду не краћем од пет година. Поред наведеног, предлажено је да суд, на основу исте законске одредбе Пурић Рефики изрекне мјеру забране обављања звања доктора медицине у периоду не краћем од три године.

Предметна оптужница је резултат исцрне истраге Тужилаштва, тијеком које је саслушано скоро 400 свједока, те је суду предложено извођење преко 6000 материјалних доказа.

У наредном периоду се очекује заказивање рочишта за изјашњење о кривњи код Кантоналног суда у Бихаћу.

Кантонално тужилаштво УСК Бихаћ напомиње представнике медија и друга заинтересирана лица која буду преузимала ово саопштење да потврђивање оптужнице против одређене особе не значи да је та особа заиста и одговорна за почињење кривичног дјела. Према принципу пресумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.