Окружни суд у Добоју донио је дана 05.09.2023. године пресуду којом је оптужени Д.Б. из З. Република Хрватска оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. у вези са чланом 22. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, па се на основу тог члана, те чланова 38. 41. став 1. 42. тачка 2. и 43. став 1. тачка 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ОСУЂУЈЕ НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ 

/Из записника/

ОПТУЖЕНИ: Д.Б. из З. Република Хрватска са осталим подацима као у спису предмета 

КРИВ ЈЕ

што је:

            кршећи правила међународног права, садржана у члану 3. став 1. тачка а. ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12.08.1949. године и члану 13. став 2. у вези са чланом 4. став 1. и 2. тачка а. Допунског протокола уз наведену конвенцију о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08.06.1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с једне стране и Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране, са друге стране, као припадник ХВО-а Дервента, у Дервенти, у логору у згради бившег Дома Југословенске народне армије (Дом ЈНА), у временском периоду од априла до јуна мјесеца 1992. године, нарушавао тјелесни интегритет затворених цивила српске националности и учествовао у њиховом противзаконитом затварању, а који нису били војно ангажовани, нити су учествовали у војним операцијама, на начин да је:

у временском периоду од 28.04.1992. године до 07.05.1992. године у Дервенти, заједно са другим припадницима ХВО-а, у логору у згради бившег Дома ЈНА, гдје су се налазили затворени цивили српске националности, извео оштећеног С. Ж. из просторије у којој је био затворен на ходник, гдје је један од њих непознатим предметом задао оштећеном ударац у главу, након чега је оштећени изгубио свијест, да би га наредног дана поново извели из просторије у којој је био затворен на ходник, те му задали више удараца палицама, рукама и ногама по цијелом тијелу, нарушавајући на такав начин тјелесни интегритет оштећеног;

у временском периоду од 26.04.1992. године па у нередном периоду док се оштећени Н. П. налазио затворен у логору у згради бившег Дома ЈНА у Дервенти, гдје су били затворени и други цивили српске националности, заједно са другим припадницима ХВО-а, у више наврата, улазио у просторију гдје је био затворен оштећени, гдје су тукли оштећеног кундаком пушке, полицијском палицом, рукама и ногама по цијелом тијелу, а такође у више наврата заједно са другим припадницима ХВО-а, скинули би оштећеног голог и наредили му да се окрене према зиду и да подигне руке изнад главе, а потом га тукли полицијском палицом у предјелу бубрега и других дијелова тијела, нарушавајући на такав начин тјелесни интегритет оштећеног;

дана 10.05.1992. године у Дервенти, заједно са још једним припадником ХВО-а, без службеног налога надлежног органа, противзаконито лишио слободе цивила Ђ. Ж. и истог одвео у логор у Дом ЈНА у Дервенти;

у временском периоду од 19.05.1992. године до 29.05.1992. године у Дервенти, у логору у згради бившег Дома ЈНА, гдје су се налазили затворени цивили српске националности, у више наврата изводио оштећеног Р. В. из просторије у којој је био затворен на ходник гдје га је тукао бејзбол палицом по цијелом тијелу, а највише у предјелу кољена, да би га једне прилике извео из просторије у којој је био затворен и одвео испред улаза у Дом ЈНА и том приликом му задао ударац кундаком пушке у предјелу бубрега, нарушавајући на такав начин тјелесни интегритет оштећеног;

дакле, за вријеме оружаног сукоба, кршећи правила међународног права нарушавао тјелесни интегритет цивила и учествовао у њиховом противзаконитом затварању,

чиме је, учинио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. у вези са чланом 22. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

па га суд на основу тог члана, те чланова 38, 41.став 1., 42. тачка 2, и 43.став 1.тачка 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,

ОСУЂУЈЕ

НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ

Обавезује се оптужени да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 258,15 КМ и паушални износ од 300,00 КМ, све у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде под пријетњом принудног извршења.

На основу члана 108. став 3. ЗКП РС оштећеном В. Р. се досуђује имовинско правни захтјев у износу од 2.000,00 КМ док се исти са вишком упућује на парнични поступак, а оштећени Ж. С. П. Н. и Ж. Ђ. се упућује да имовинско правни захтјев могу остварити у парничном поступку.