Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je treća generacija evropskih sporazuma ponuđena isključivo zemljama zapadnog Balkana, u sklopu Procesa stabilizacije i pridruživanja. Sporazum se potpisuje na neodređeno vrijeme s ciljem doprinosa ekonomskoj i političkoj stabilnosti Bosne i Hercegovine. Države koje su postale članice petim proširenjem Evropske unije su potpisale Sporazume o pridruživanju (tzv. Evropske sporazume). Osnovna razlika između dva spomenuta sporazuma je u sadržaju „evolutivne klauzule“ u SSP-u i naglašavanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.

Potpisivanjem Sporazuma, Bosna i Hercegovina je zahvaljujući „evolutivnoj klauzuli“ potvrdila status zemlje potencijalne kandidatkinje. To je mnogo više nego što su zemlje potpisnice Evropskog sporazuma dobile u pogledu daljnjeg pristupanja EU. Druga razlika se ogleda u regionalnoj saradnji, gdje se zemlja potpisnica obavezuje da će potpisati bilateralne ugovore/sporazume sa zemljama Procesa stabilizacije i pridruživanja i zemljama kandidatkinjama.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je „mještovitog“ karaktera, što znači da  su za područja saradnje dijelom odgovorne zemlje članice, a dijelom Evropska unija. SSP na odgovarajući način uređuje odnose Bosne i Hercegovine s Evropskom unijom u sva tri stuba Unije (Evropska zajednica: ekonomske politike i unutrašnje tržište, Zajednička vanjska i sigurnosna politika i Pravosuđe i unutrašnji poslovi).

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sastoji se od 10 glava:

1. Opći principi;
2. Politički dijalog;
3. Regionalna saradnja;
4. Slobodno kretanje robe;
5. Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala;
6. Usklađivanje prava, provođenje prava i pravila konkurencije;
7. Pravda, sloboda i sigurnost;
8. Politike saradnje;
9. Finansijska saradnja;
10. Institucionalne, opće i završne odredbe.